Home > BLOG > Koje savete davati i kada. Priča o Plavom slonu

Koje savete davati i kada. Priča o Plavom slonu

Koliko god da se ponekad svi osećamo kao ovaj trener, činjenica je da uvek treba da razmišljamo sa ciljem da nas neko razume, a ne samo čuje. Dakle, ideja nije da se mi ispraznimo i olakšamo dušu. Za tako nešto pišite dnevnik ili, kao ja, blog. U tenisu, a i u životu, reči moraju pažljivo da se biraju sa ciljem njihove primene.

Kakve savete treba da dajemo i kada?

Jasne, kratke, nedvosmislene, primenljive na trenutnu situaciju i, najbitnije, u trenutku kada je osoba kojoj ih saopštavamo spremna da ih usvoji i primeni.

Da bismo ovo bolje razumeli hajde da krenemo od toga šta ne treba raditi da bi razumeli šta treba i zašto baš tako treba.

Evo jednog prostog primera koji ćete mnogo viđati ako se bavite ovom temom: Nemoj da razmišljaš o plavom slonu!

Teško zar ne? Sve o čemu sada razmišljamo je kako je slon plav. Ej to je bre slon! To je slon i još je plav. Ogroman i plav. Plavi slon! Zašto mi je rekao da ne ramišljam o plavom slonu? Zašto uopšte pominje plavog slona?

Razumete?

Sada već shvatate da nikakva negacija ne sme da se koristi, saveti treba da budu na akcentu šta TREBA da se uradi, a ne šta ne treba. Cilj ovoga je jasan. Ako detetu kažemo šta da ne radi mi ga teramo da i dalje razmišlja o pogrešnim stvarima. Nemojte mu puniti glavu ničim što tamo ne treba da bude. Svaka sugestija je loša ako u sebi ne sadrži ono što želimo da dete uradi.

Ne želimo da ražmišlja o plavom slonu, a želimo da razmišlja o ljubičastoj hrizantemi? Savet koji dajemo je: Razmišljaj o ljubičastoj hrizantemi.

Idemo dalje.

Nemojte davati previše saveta!

Previše infomacija u trenutku može da bude jednako loše ako ne i lošije po igru deteta kao i premalo. Ovde mislim na sve one savete koji se česće viđaju na treninzima, ali ih ima i na mečevima. Dete udari jednu loptu mi mu kažemo da je visoko, ono se u sledećem udarcu spusti u kukovima mi mu kažemo da je skratilo izmah, zatim dete produži izmah i spusti se u kolenima mi mu kažemo da je udarilo malo iza optimuma, sledeću loptu udari savršeno ispred sebe prođe za njom, ali je opet visoko. I tako u nedogled, satima i danima, mi samo kritikujemo, punimo glavu informacijama i nikad se ne napreduje koliko bismo želeli.

Bolje je stavljati akcenat na jedan, najviše dva elementa. Time osiguravamo veći broj ponavljanja gde će igrač razmišljati o tome šta treba da uradi, umesto gore pomenutog slučaja, gde mu misli stalno lutaju.

Ovakav način treniranja je po igrača najlakši i osigurava brzo unapređivanje datog elementa. Mana, ako se tako može nazvati, je što na jednom treningu ne možemo mnogo pokriti – najviše jedan do dva elemenata kod jednog ili dva udarca. Na nama kao trenerima je da napravimo prioritete treniranja u skladu sa formom i ciljevima. Nećemo isto trenirati dete koje se redovno takmiči i rekreativca koji samo želi da se što više oznoji za vreme termina, iako možda oboje imaju iste probleme u igri.

Ovaj vid pragmatičnog treniranja je izuzetno lak za primenu i garantuje da vam se nikada ne desi da ne znate šta da radite na treningu. Uz kratku analizu trenutne forme koja se radi na zagrevanju uvek možete da odaberete element koji danas želite da unapredite, a posle je na vašoj mašti koje ćete vežbe koristiti. Više o samim drilovima i konkretnim savetima u nekom od narednih tekstova.

Previše “motivišete igrača”

Inspirativni govori i zapadnjačke filozofije imaju mesta samo u filmovima o sportu. U životu je ovo posao i treba mu se pristupati racionalno i hladne glave-kako nemci igraju fudbal. To što će neko biti super inspirisan kada trči na kratku loptu ili kada treba da napadne drugi servis – neće mu reći kako da te lopte realizuje. Ovde je isti onaj problem pune glave svega koji smo imali i u gornjem slučaju. Treba samo naterati igrača da se fokusira na tehnički ili taktički cilj i ne dozvoliti mu da mu misli lutaju. Nemojte mešati bodrenje sa ovim o čemu pišem. Apsolutno treba da postoji vaša pozitivna reakcija posle svega što igrač uradi. Ako vi u svemu nađete nešto pozitivno sigurno će i vaš igrač početi tako da razmišlja. Pozitivan stav je stil života koji možemo svuda da primenimo i on se uči.

Ne objašnjavate svoje savete dovoljno.

Pričali smo o teniskoj pismenosti u prošlim tekstovima i pričaćemo još mnogo mnogo, jer smatram da tenis kao sport mora da se poznaje. Igrač će imati mnogo problema u meču ili karijeri i jedini način da ih brzo prevaziđe je da ume da ih prepozna, a za to je potrebno dobro poznavanje tenisa. Zato batalite izjave tipa “zato što sam ja tako rekao”, nego se trudite da sve objasnite igraču. Najlakši način da se ovo postigne je da ga trenirate kao budućeg kolegu trenera. Dakle, da on ume jednog dana da prenese svoje znanje.

Služite se previše stručnom terminologijom.

Jeste da lepo zvuči kada na sve strane bacamo izraze kao što su biomehanika, inercija i kiseonički dug, ali jednostavno nemojte nikada da dozvolite da vam igrač ima “teleći pogled” posle neke od vaših izjava. Opet kažem nije cilj da mi zvučimo pametno, već da se to što govorimo razume i primeni na terenu. Terminologiju za branjenje doktorata primenjujte kada gostujete na televiziji ili kada želite da se dobro prodate nekome. Kada ste se već prodali i krenuli da radite – igra deteta i zadovoljstvo govore mnogo više nego svi stručni termini zajedno.

Idemo sada malo na taktiku.

Ovde je samo dotaknuta tema o taktici o kojoj ćemo više u narednom tekstu, ali baš tu je napisana suština, a ona je ista kao i za tehniku-ne treba komplikovati. Tenis je jedan od najtežih sportova i jeste tehnika mnogo kompleksna, ali bledi u poređenju sa taktikom gde se neki problem može rešiti na bezbroj načina. E tu se pokazuje ko je dobar trener.

Sa par seminara i jutjub klipova i moja draga majka će moći da nekoga nauči da udara forhend kada mu nabacujemo iz korpe. Ono što neće moći nikada, a i večina trenera ne može je da nauči igrača da igra tenis. Ovo je kategorija za sebe i ona je krajnji cilj u takmičarskom tenisu.

Šta je tu toliki problem? Pa baš to što imamo mnogo rešenja za isti problem i ako smo neuki – nećemo birati pravo, a ponekad nećemo čak ni birati samo jedno rešenje. Da bismo ovo rešili treba da se vodimo istom logikom kao za tehniku – prosto i pragmatično. Svako dete ima nešto sto mu je prirodnije, lakše i jače. To su veštine koje bi trebalo da razvijamo prve, sve ostalo je bonus bez koga se može veći deo karijere.

Mi kao treneri smo i prodavci i kao takvi volimo da sebi dajemo na značaju što je ok, ali tome nema mesta na treningu. Nemojte da komplikujete i birajte rešenja koja su najbolja za vašeg igrača. Kada bi pisali analize o igri profesinalaca, za Đokovića bismo imali mnogo malo da napišemo, ali je on dostigao najbolju formu ikada u jednom trenutku. To je pokazatelj da ne mora da se biraju fensi i kompleksna rešenja da bi se dobio poen, ali je bitno da se rešenja sprovode i to je njegova snaga. Ako mi igraču damo nekoliko rešenja pa ga pustimo da bira on neće izabrati nijedno. Vi niste na treningu da biste dokazivali koliko znate, već da igrača osposobite da što efikasnije sprovodi zadate zadatke.

Takođe i o samoj taktici u nekom od narednih tekstova.

Koja je poenta ovog celog teksta? Stavite se u poziciju igrača! Kako bi vama bilo najlakše da vam se nešto objasni, tako bi trebalo i sa decom. Naravno da ima raznih tipova ljudi. Neko voli da mu se kljuca mozak na svake dve sekunde novim informacijama, ali na vama je prepoznate sa kim kako. Ovo je samo tekst o najčešćim slučajevima, a izuzetaka će uvek biti.

Šta vi mislite? Voleo bih da čujem od nekog od mojih kolega kakva su iskustva i da li je ovaj tekst pomogao.

Kao i uvek podelite ovo sa svima kako bi se pročulo za blog i kako bih nastavio da pišem.

x

Check Also

Odnos između fizičih i mentalnih osobina i koje slediti u treniranju taktike

U vremenu kada se sve meri do najsitinijih detalja ništa ne smemo da prepustimo slučaju, ovo su popularne metode praćenja statistike tokom meča.