Home > BLOG > Koncentracija u tenisu. Nisu svi kao Đoković, ali vrlo lako mogu da budu blizu

Koncentracija u tenisu. Nisu svi kao Đoković, ali vrlo lako mogu da budu blizu

Ja znam koji je moj najbolji meč ikada odigran.

Ali se ne sećam nijednog poena na tom meču, nijednog jedinog udarca ili aplauza. Ali ipak pamtim osećaj, taj ZEN, kada ne promašuješ i superioran si u svim segmentima igre. Imaš utisak da i da se zarati oko tebe ti ćeš naći rešenje za svaku situaciju i dobijanje svakog poena.

Pamtite li takav osećaj na terenu? Odličan je, zar ne? 

Mi treniramo i učimo baš za takve mečeve, kada će se sve kockice sklopiti i mi ćemo odigrati meč života. 

Nije kod svakoga isto, neko da uradi par puta u životu, neko redovno stvara MAGIJU na terenu. 

Ovo je tekst koji ste svi čekali, sve ono što je pisano pre kulminira u priči o KONCENTRACIJI. 

Ako primenjujemo taktiku, mentalno smo stabilni i imamo ritam onda ćemo uraditi baš ono što Đoković radi na skoro svakom većem meču, odigraćemo vrhunski.

Sve ovo nam omogućava koncentracija.

Idealno stanje, u kome dajemo svoj maksimum, se može opisati kao stanje izmenjenog poimanja stvarnosti, gde nam sve oko nas deluje usporeno i gde nikada ne gubimo kontrolu nad situacijom. 

To je stanje svesti u kome primećujemo da potpuno vladamo našim odlukama i emocijama i savršeno se prilagođavamo situaciji i isto prilagođavamo nama. 

Prosto rečeno to je TENISKI ZEN!

Iako nauka priznaje značaj koncentracije za teniske rezultate o njoj ima dosta debate među teniskim profesionalcima.

Sada pazite, jer ovde postaje malo komplikovano!

Treneri često vole da kažu igračima da se KONCENTRIŠU ili OBRATE PAŽNJU, kao da su to dve iste stvari, a pritom se niko ne trudi da nauči igrače kako da se dostignu maksimalnu koncentraciju. Niko im ne razvija potrebne rutine za dati zadatak.

Najčešće koncentraciju asociramo sa pažnjom, dok u stvarnosti ima mnogo razlike između koncentracije, pažnje i fokusa.

Pažnja je kognitivni proces koji nam dozvoljava da selektujemo par spoljnih nadražaja i zanemarimo ostale. To je spostobnost izdvajanja određenih procesa iz konteksta, kako bismo lakše rešili neki problem. To je radnja koja odbacuje smetnje u radu, jednu po jednu.

Fokus je cilj na koji je usmerena gore pomenuta pažnja.

Koncentracija je sposobnost usmeravanja mentalne energije na jedan određeni detalj selektovan pažnjom.

Di Karlo definiše koncentraciju kao: “Sposobnost zadržavanja fokusa na vizuelne, auditivne ili kinestetičke stimulanse duži vremenski period.”

Može se reći da je pažnja sposobnost kratkog zadržavanja fokusa, dok koncentracija taj period znatno produžava.

Jednostavno koncentracija je vlast nad umom i telom.

U knjizi “Moć koncentracije” koju svima preporučujem da pročitaju, Teron proširuje definiciju i kaže da: “Kada fokusirate pažnju na jedan cilj i isključite sve drugo, svaka vaša odluka, dobrovoljna ili ne, je usmerena ka postizanju tog cilja. Ako svoju energiju usmerite na nešto i isključite sve drugo stvorićete silu koja će vam doneti taj cilj!”

Ovo je jako moćna rečenica, koja bi trebalo da se objasni igračima kako bi dostigli baš to o čemu pišem. Ona jasno pokazuje da su koncentracija i pažnja ključ uspeha. To je ono što mi zovemo UPORNOST!

Naravno da samo upornost nije dovoljna, ali ni ne moraju svi da imaju vrhunske rezultate da bi im ovaj tekst koristio.

Koncentracija je ključ prelaženja iz kontrolisanih radnji u automatizovane, bez kojih ni ne možemo da igramo tenis.

Zamislite sebe kako morate da kontrolišete svaki pokret dok hodate. 

Digni nogu iz kuka, savij koleno, izbaci nogu napred, opruži koleno, savij skočni zglob, prenesi težinu napred, digni drugu nogu iz kuka….

Au brate

A sad zamislite da to isto radite kod servisa koji je mnogo komplikovaniji od hodanja. 

Ovo što sam gore opisao je primer kontrolisanje radnje, koji se velikim brojem ponavljanja pretvara u automatizovanu radnju.

Zbog tog procesa mi možemo da razmišljamo gde hodamo umesto kako da hodamo.

Isto je i kod igranja tenisa, kada nam se procesi automatizuju mi možemo da razmišljamo o igranju tenisa – taktici, a ne o udaranju loptice – tehnici.

Da bi se ovo postiglo moramo da ponavljamo pokrete kod raznih udaraca sa koncentracijom, to je jedini način da se proces automatizacije skrati.

Svi ste imali situaciju kada naizgled pretežak tekst naučite samo jednim čitanjem, jer vas zanima, dok ste umeli da gledate u jedan pasus nečega potpuno nebitnog za vas satima.

To je zato što niste bili koncentrisani za dati zadatak.

Zbog toga što se automatizovani pokreti dešavaju sami po sebi ono su hiljadu puta brži od kontrolisanih. Samim tim možemo da budemo brži i agresivniji u kretanju do loptice, možemo da udarimo brže i samim tim i igramo mnogo brži tenis.

Kako doći do potpuno automatizacije pokreta za što kraće vreme?

Zabavom na terenu!

Sada je lako, postoji mnogo rekvizita, vežbi, knjiga, a tu su i video klipovi, blogovi kao ovaj… Danas je mnogo lakše osmisliti zanimljiv trening koji će održati koncentraciju kod dece i zagarantovati da je veći broj ponavljanja urađen sa istom i samim tim skratiti proces automatizacije.

Samo je na vama poznajete decu koju trenirate, nisu svi isti i ne može za svako dete da bude isti pristup. Tu vam već ne mogu pomoći.

Koncentraciju delimo na dva dela – po širini i po smeru.

Po širini može biti uska i široka, a po smeru unutrašnja i spoljna.

Samim tim imamo 4 tipa koncentracije:

  • Široka unutrašnja – Koncentracija je usmerena na unutrašnje stanje tenisera, a fokus na različite spoljne stimulanse, kao što je sopstvena igra.
  • Široka spoljna – Koncentracija je usmerena na spoljne faktore, a fokus je na okolini, kao što su sudija, sakupljači loptica, publika i igrači na okolnim terenima.
  • Uska unutrašnja – Koncentracija je na unutrašnjem stanju, a fokus na određenu misao recimo strah od duple greške, bes zbog neiznuđene greške.
  • Uska spoljna – Koncentracija je usmerena na spoljne faktore, a fokus je putanji loptice, mestu udarca, da li su žice lepo nameštene…

Za vreme meča i neposredno pred odigravanje poena najbitnija je uska spoljna, fokus ne sme da luta mnogo od trenutnog dešavanja na terenu i sve misli su usmerene ka tome.

Na promeni strana i u pauzama najbolja je široka unutrašnja, to su trenuci kada igrač treba da analizira svoju igru, svoje misli i emocije i napravi potrebne korekcije radi poboljšanja igre.

Ubedljivo najmanje poželjna je uska unutrašnja, jer igrači bi trebalo da maksimalno izbegavaju negativne misli i previše razmišljanja o svom stanju, jer to često vodi u još dublje negativne misli.

Naš um je sklon lutanju bez nekog određenog cilja sa jedne misli na drugu. Najbolje je da budemo u konfornoj zoni tokom meča i treniranja. Treba držati fokus na trenutnoj vežbi ili cilju i zadržati koncentraciju što je duže moguće.

Ovo nije nimalo lak zadatak, jer nas konstantno ometaju unutrašnji i spošljašnji nadražaji kao što su stres, razmišljanje o rezultatu ili publici i razmišljanje o tehnici koje je poznato kao “paraliza analizom”

Koncentracija nam troši mnogo energije i mozak je ne može održati dugo, oko 45 minuta za odrasle i mnogo kraće kod dece. To vam je ekvivalent jednog odigranog seta. Ako se uzme u obzir da nam je potrebno od 20 minuta do 2 sata da povratimo izgubljenu koncentraciju postaje nam jasno koliko je bitno da možemo da je uključimo i isključimo po potrebi. 

Takođe je mnogo bitno da prepoznamo kada je protivniku pala koncentracija i to može biti od presudne važnosti za dobijanje meča.

Zbog svih gore pomenutih razloga je bitno da se igrač nauči od najmanjih dana da se fokusira na prave nadražaje, ovo nije nešto što se može prepustiti slučaju i u najvećoj meri može da se utrenira, a koncentracija je stvar broj 1 koja pravi razliku u meču. Tenis se pre svega igra na mentalnom planu, tehnika je tu zadnja rupa na sviralu i svako ko vam kaže drugačije nije nikada stao na teren i odigrao turnirski poen.

Tehnike koje pomažu u razvoju koncentracije:

  • Vizualizacija i tehnike opuštanja.
  • Fokus na prostor i vreme.
  • Tehnike psihofizičke percepcije.

Za vreme meča igrač može da postigne koncentraciju ako razmišlja o ove tri stvari: Loptica, smer udarca i osećaj na reketu za vreme kontakta sa lopticom.

Igrači treba da uče da “osećaju” udarac i auditivno i kinestetički, bez obzira na to koji su tip ličnosti, smanjivanjem broja stvari na koje smo fokusirani lakše postižemo koncentraciju i to je ono što treba naučiti igrače od najmanjih nogu. Ponekad je dobro da se mi kao treneri ućutimo i pustimo igrača da se pronađe u trenutku.

Kratko rečeno igrači moraju da automatizuju procese misli tokom igranja kako bi odstranili sve ometajuće faktore i postigli podsvesni mir ili kao što sam napisao na početku teksta – TENISKI ZEN!

Do narednog korisnog teksta.

Pratite moj FB i Tviter profil kako biste dobijali redovne teniske vesti i pretplatite se na blog za još ovakvih tekstova.

 

x

Check Also

Tenis kao drugi dom! Razlika između teniskog učitelja i trenera

Dve najbitnije osobe u razvoju novih tenisera su teniski učitelj i teniski trener. Evo i razlike!