Home > BLOG > Martovsko tenisko ludilo! Odlučujući mesec u godini mnogih tenisera

Martovsko tenisko ludilo! Odlučujući mesec u godini mnogih tenisera

Za gledaoce je mart pravi praznik tenisa. Dva najveća turnira iz serije 1000, jedan za drugim, oba traju preko nedelju dana i svi koji su nešto u tenisu su tu. 

Ali za igrače izvan top 10 ovo je pravi PAKAO.

Bodovni, vremenski i finansijski PAKAO. Ni prvih nekoliko nisu pošteđeni, ako se ovde ne odigra kako treba i ne donesu prave odluke samopouzdanje može lako da se poljulja i ne vrati tokom cele sredine sezone, ako ne i duže.

Ako ispadnete rano sa Indijan Velsa proći će dve nedelje gde nećete odigrati nijedan turnirski meč, a ako ispadnete iz Majamija rano imate 4 do 5 nedelja bez ozbiljnije šanse za većom količinom bodova.

Odjednom se javi panika i razmišljanje: “Kako da vratim formu i nakupim bodove?” Baš zbog ovoga su ovo dva najstresnija turnira u sezoni.

Ako vam igranje na šljaci nije jača strana onda imate dodatni pritisak da na ovim turnirnima odigrate što bolje. Ako ste, recimo kako Viktor Troicki, koji nije posebno dobar na šljaci i ako odigrate loše prvi deo sezone na tvrdoj podlozi lako može proći 4 meseca bez pobede što stvara dodatni pritisak na igru. Neko kao Viktor se tek juna vraća na podlogu koja mu odgovara (trava) tako ima period od marta do juna gde jednostavno nema načina da skupi bodove osim ako ne igra turnire nižeg ranka. 

Sa aspekta rasporeda nema nikakvog smisla da se ova dva turnira igraju jedan za drugim, ali oni su se ustalili u kalendaru na ovim pozicijama godinama unazad i ne postoji šansa da se ikada nešto promeni. Ono što ATP i ITF moraju da rade je da organizuju turnire nižeg ranka paralelno sa ovima da bi igrači imali priliku da skupe bodove i zarade novac.

Tu dolazimo do drugog problema-novac!

Svi znamo koliko je novac bitan u tenisu i koliko je teško igračima koji su van 20 na svetu da finansiraju svoja putovanja i timove ljudi. Kad se tome doda zaista surov raspored u martu, a i kasnije, svi su suočeni sa odlukom:”Da li da igram veće turnire i zaradim novac ili igram manje turnire i zaradim poene?” Za većinu ne može oba.

Da se vratimo na igrača kao što je Viktor. Ako ima loš početak sezone on lako može ispasti iz top 50 i trebaće mu godinu dana da se vrati na istu poziciju.

Zato je za većinu mart mesec najbitniji.

Imate i primer Federera koji je malo neodlučno rekao da će igrati Majami. Ja mislim da on nije planirao da igra uopšte Majami-turnir na kome nije igrao 3 godine pre ove. Ili je planirao da igra pod uslovom da ranije ispadne sa Indijan Velsa. Ali kada je čuo da ne igraju ni Novak ni Marej i na krilima titule u Indijan Velsu on je rešio da igra. Za sada mu dobro ide, ušao je u finale u trenutnku pisanja ovog teksta, ali to je mač sa dve oštrice. Ako se povredi ili mu se poljulja samopouzdanje sezona na šljaci, a možda i cela sezona mogu da propadnu. 

Tako dolazimo u situaciju gde savršeni start sezone može da bude upropašćen zbog par loših odluka.

Pisao sam već da teniseri moraju da odigraju 40 do 60 turnirskih mečeva godišnje da bi održali formu.

Top forma može da traje 10 do 15 dana ukupno 4 do 6 puta godišnje. U skladu sa tim se i planira na koje turnire se ide sa određenom ambicijom, a na koje samo da se ispoštuje ugovor. Ono što malo ljudi zna je da se ugovori o igranju određenih turnira potpisuju i do godinu i po dana unapred. Igrači imaju timove ljudi koji moraju da isplaniraju sezonu do najsitnijih detalja i to mnogo unapred.

Đoković recimo ima jedan od najboljih timova za planiranje sezone. To je pokazao prošle godine kada je namerno izgubio rano u Monte Karlu i kada je Rim odigrao sa pola snage da bi bio spreman za Roland Garos.

Postoje dve škole koje su najpopularnije u svetu što se planiranja sezone tiče. 

Španska škola svoje igrače šalje u seniorsku konkurenciju što je ranije moguće. Vode se logikom da je veći broj godina na turu najbolji učitelj i njihovi igrači imaju dosta iskustva zbog velikog broja seniorskih mečeva i onda se samo čeka momenat sazrevanja na fizičkom planu da se sve to isplati i putem ranka i novca.

Francuzi sa druge strane svoje igrače šalju samo na turnire gde mogu da ostvaruju pobede, vode se samopouzdanjem kao najboljim alatom za igranje seniorskih turnira. Oni će krenuti sa profesionalnim turnirima tek sa 17 ili 18 godina, igraće juniorska takmičenja dok god im pravila dozvoljavaju i zbog toga će imati veliki broj titula koji će im pomoći da se bore sa pritiskom i nedostatkom iskustva na profesionalnom turu.

Koja škola je bolja zavisi od toga šta vam je cilj. Španska škola je napravila jednog Nadala, dok francuska već godinama ima najveći broj igrača u top 100.

Opet je na vama kao trenerima da procenite i kakav vam je igrač tip. Ako je neko na koga porazi ne utiču mnogo onda svakako španska škola, ako je ipak neko kome treba više mečeva da bi primenio sve što ume onda svakako francuska škola.

Jedno je sigurno-bolje da igra turnire i gubi nego da ne igra uopšte. Odlazak na turnire mnogo košta i roditelji često odlučuju da ne vode decu dok ne budu “spremna” problem je što ne mogu da budu spremni za nešto što nikada ne rade ili rade retko.

Udaranjem u džak ćes savršeno naučiti da udaraš u džak, ali da bi naučio da biješ moraš u ring. Isto je i u tenisu. Dete mora da krene na turnire što ranije, a u kojoj će konkurenciji igrati već zavisi od deteta i forme. Ja više volim francuski metod i za sad se pokazao kao bolji, jer retko ko istraje u takmičenjima da bi se pokazale dobiti španskog metoda.

Sposobnost prilagođavanja je ono što nas izdvaja, dajte deci šansu da se prilagode na turnire i mečeve, koliko god da to košta, oni zaslužuju najbolje uslove. Tenis je prelep za igranje i takmičenje i od nas pravi bolje osobe.


Ako vam je ovaj tekst koristio podelite ga sa što više ljudi.

FB stranica

x

Check Also

Vraćanje u zonu rutinom! Kako da preokrenete meč u svoju korist

Tekst o značaju rutine između poena i na promeni strana i kako je usavršiti.