Home > BLOG > Ritam u tenisu. Kako da zadržite nivo igre tokom meča

Ritam u tenisu. Kako da zadržite nivo igre tokom meča

Šta je ritam u tenisu?

Može se posmatrati kao vreme koje prođe od trenutka kada udarite loptu do momenta kada ona dođe do protivnika. To je takođe i sinhronizacija disanja, otkucaja srca i rada nogu u različitim delovima meča.

Ritam nam pomaže da što veći broj loptica udarimo u idealnoj tački – F”optimumu” i bez dobrog ritma ne možemo da igramo na visokom nivou.

Nije za svakoga isti, neko igra brže, neko sporije, neko napada, neko se brani i reaguje na igru. Kao i u prošlim tekstovima, ovo je individualna stvar, igrač mora da ima svoj ritam i načine da ga drži tokom većeg dela meča. To je tempo igranja koji mu omogućava da kontroliše situaciju na terenu. Treneri su ti koji moraju da prepoznaju i razvijaju ritam kod svojih igrača i da ih nauče rutinama koje im pomažu da ritam održe u meču.

Ritam je često nepravedno zanemarivan aspekt teniske igre iako je dokazano da igrač koji može da igra približno svom unutrašnjem ritmu ima znatno veće šanse za pobedom.

Igrač mora da prilagodi spoljne uslove unutrašnjim. Nervoza, pritisak i emotivna nestabilnost često vode igrače u srljanje, gde će zanemariti svoj unutrašnji ritam i krenuti da prave veliki broj tehničkih ili taktičnih grešaka, a neretko obe. 

Strah je najčešći uzrok gubljenja ritma. Igrači na stresne situacije reaguju nervozno i sa strahom, što često ubrza njihovu igru izvan granica unutrašnjeg ritma, to se lako vidi u meču, ti igrači skoro uvek izgube meč.

Ritam bi trebalo da se nađe tokom zagrevanja i da se primeni u toku meča. 

Ovo nam je svima poznato, na zagrevanju udaramo odlično i onda krene igra na poene i ne znamo ništa, kao da je neko drugi ušao u nas i krećemo da se raspadamo. 

Prilično bezveze, zar ne?

Ovo je zato što nismo uspeli da prilagodimo unutrašnji ritam spoljnom. Žurimo ili smo spori, ali sigurno ne radimo ono što smo radili na zagrevanju.

Ovome se može stati na put uz par jednostavnih koraka.

Prvi i osnovni je da znamo na koji način percipiramo okolinu. Postoje tri tipa ljudi: auditivni, vizuelni i kinestetički.

Imena govore sama za sebe.

Auditivni tip ljudi najbolje usvaja ono što mu se kaže – ono što čuje.

Vizuelni ono što mu se pokaže ili što vidi.

Kinestetički pamti primenom, mora sam da odradi neki pokret da bi ga shvatio.

Ako znamo da odredimo tip koji treniramo kvalitetnije ćemo da prilagodimo trening igračevim osobinama.

Ovo se radi prostom vežbom.

Na bilo koje pitanje u vezi sa tenisom, recimo:”Sa koje strane tela igraš forhend?” videćete tri različita načina razmišljanja.

Auditivni tip će pogledati u levo ili desno dok razmišlja o odgovoru.

Vizuelni će pogledati na gore.

Kinestetički če izvesti pokret udaranja forhenda.

Kada odredite kom tipu priprada vaš igrač lako ćete mu reći o čemu da razmišlja da bi našao ili vratio ritam u toku igre.

Auditivni tip treba da “sluša igru” treba da se koncetriše na zvuk prilikom udarca, odskoka lopce i svojih nogu. Tip će se koncentrisati i isključiti sve otežavajuće faktore.

Vizuelni tip treba da drži pogled na loptici što je duže moguće i da na kratko zadrži glavu i oči na mestu kontakta loptice i reketa nakon što je loptica napustiča žice reketa.

Kinestetički tip igrača treba da razmišlja o “pritiskanju” loptice težinom tela ka napred od trenutka kada oseti vibracije žica usled kontakta sa lopticom.

Vežbe su same po sebi jako proste, ali ne znače ništa bez dijagnoze. Da bismo rešili bilo koji problem prvo moramo da ga definišemo, posle toga je sve lakše. 

Razmišljanjem o ovim stvarima će igrač garatovano udariti veći broj loptica u odnosu na trajanje treninga ili meča i razviće još jednu rutinu koja mu pomaže da se bori sa pritiskom.

Tenis je maraton, a ne sprint, onaj koji može bolje da nametne i održi tempo koji mu odgovara u većem delu meča pobeđuje.

Jedna stvar po kojoj možete primetiti ko je dominantiji u poenu i meču je lakoća kretanja. Ako vidite igrača da gine po terenu i deluje da se mnogo brzo kreće taj je uglavnom u problemu, bez obzira na trenutni rezultat. Onaj koji stigne do svake lopte sa lakoćom da to deluje kao da stoji po terenu taj kontroliše sve, bolje predviđa gde će protivnik odigrati i ranije kreće.

Po izmerenim maksimalnim brzinama na terenu od 2013. do 2016. Federer je na 15. mestu, ali to ne znači da njemu lupaju vinere na sve strane, naprotiv, zbog stila igranja i odličnog ritma, on jednostavno retko ima potrebu da trči maksimalno, ne kažem da je on mnogo brži od tog 15. mesta, ali mu ta maksimalna brzina nije bila hendikep da bude u samom vrhu tenisa sve te godine.

Igrači umeju savršeno da prepoznaju kada nešto nije u redu na terenu, to je zato što su upoznati sa svojim ritmom i znaju kada su van njega. Često možete videti jasnu frustraciju na licu igrača iako je rezultat jako tesan, ponekad i vode, a nerviraju se. To je zato što su svesni da možda trenutno vode zbog protivnikove loše igre ili sreće, ali osecaju da nemaju ritam i da dugoročno to nije dobro za ishod meča.

U tim situacijama koriste sve moguće alate na raspolaganju da se resetuju i uđu u ritam. 

Testirajte sebe, nađite koji ste tip ličnosti i na sledećem sparingu primenjujte gore pomenute korake, garantuje da ćete kroz par minuta igre primetiti poboljšanje, a kada par puta odradite ovo, telo će početi samo da traži ritam na ove načine.

Do narednog korisnog teksta.

Ako vam je ovaj tekst koristio podržite razvoj bloga deljenjem mojih tekstova sa što više ljudi.

Zapratite i moju FB stranicu i Tviter profil za redovan teniski sadržaj.

x

Check Also

Tenis kao drugi dom! Razlika između teniskog učitelja i trenera

Dve najbitnije osobe u razvoju novih tenisera su teniski učitelj i teniski trener. Evo i razlike!