Home > BLOG > Talenat ili rad? Šta je bitnije

Talenat ili rad? Šta je bitnije

Prost odgovor ne postoji, ali najprostiji mogući bi bio: Za početnike rad, za profesionalce talenat.

“Ma nemoguće, Nadal trenira po 8 sati na dan, a jedan je od najboljih, nema NIKAKVU tehniku i opet ima 14 Grend slemova!”

Ovo je česta zabluda i nijedna od ovih izjava, osim ove da je jedan od najboljih nije istinita.

Da objasnim

Koliko puta ste čuli sledeće: “On trenira 10 godina, udara 5000 loptica svakog dana od svoje pete godine, svakog dana udari 10 korpi servisa, posle treninga uradi 5000 trbušnjaka…”?

Ovi primeri zvuče lepo i uzdižu individue do mitskih propocija u cilju davanja boljeg primera ili traženja izgovora za određene neuspehe. Dakle ove izjave su u većini slučajeva neistinite. Niko ne preteruje u treniranju kao što sam objasnio u prošlom tekstu.

Ali ako su ovi primeri netačni onda rad nije mnogo bitan i talenat je presudan?

Odgovor je i da ne i sve zavisi od trenutka u nečijem teniskom razvoju.

U početku je rad mnogo bitniji, dok kasnije talenat presudi. Zato je bitno imati dobru selekciju i plan rada od najmlađih dana.

“Znači dovoljno je da se rodim telentovan za neki sport, ne moram da treniram i biću najbolji.”

funny-people-pictures

“A mogao sam da budem Džordan!”

Kao što rekoh nema jednostavnog objašnjena, talenat će nas izdignuti iznad konkurencije na najvišem nivou, ali do tog nivoa ne možemo da stignemo bez velikog i KVALITETNOG rada.

“Ma ne možes da me ubediš da Nadal i Đoković ne treniraju po ceo dan!”

Niko ne kaže da oni ne treniraju po ceo dan, suština ovog teksta je da je talenat taj koji pravi razliku u rezultatima na profesionalnom nivou. Na ovaj ili onaj način i Nadal i Đoković treniraju tenis veći deo dana, ipak im je to posao, razlika je u tome što Nadal trenira teniski deo do 3 i po sata na dan, a Đoković do 45 minuta, ali Đoković svakog momenta razmišlja o tenisu, radi vizualizaciju i mnogo više trenira mentalni deo. O raznim aspektima treniranja u nekom od narednih tekstova.

djokovic-meditation-2-novak-djokovic-15609177-332-500

I ovo je trening!

Naravno da Nadal ne bi imao pojma kada bi radio kao Đoković niti bi Novak mogao da izdrži 3 Nadalova treninga bez ozbiljnijih povreda. Obojica rade ono što je najbolje za njihove karijere, dakle imaju veliki rad, ali opet se razlikuju mnogo i po formi i po rezultatima. Đoković je po svim parametrima osim Grend slem titula uspešniji i na putu je da ima vidno dužu karijeru. Dakle obojica rade mnogo i njihov rad je savršeno primeren njima, tj. izvlači maksimum iz njihovog potencijala – talenta.

Hajde sada da poredimo najuspešnijeg tenisera po mišljenju mnogih-Federera i jednog od boljih igrača u poslednjih 10 godina – Davida Ferera.

  • Federer ima rekordnih 18 Grend slem titula, najviše nedelja na prvom mestu, kao i najviše uzastopno provedenih nedelja na prvom mestu.
  • David Ferer je bio treći na svetu u jednom trenutku i ima 26 titula od kojih je samo par na većim turnirima.

Da objasnimo drugačije, Federer je od 2012. do 2015., u godinama kada je Đoković ubedljivo dominirao, zaradio više novca nego David Ferer u celoj svojoj karijeri. I šta toliko razdvaja ova dva tenisera? Nemoguće je da Federer ima toliko bolje trenere, reket, šorc ili patiku. Ovo prvo pogotovo, jer je u svojoj karijeri promenio dosta trenera, čak i osvajao neke najveće turnire bez trenera.

Kako je moguće da treneri Davida Ferera toliko ne znaju da je bio SAMO treći na svetu?

TRENERI DAVIDA FERERA MNOGO ZNAJU

Znaju sigurno koliko i Federerovi, Nadalovi ili Marejevi, on trenira na istim terenima i sa istom opremom kao i ovi gore pomenuti. Jede hranu savršeno primerenu njegovom telu i teretane u kojima trenira su najbolje moguće. Dakle ima isti rad i uslove kao i najbolji teniseri današnjice, ali svima njima dan traje 24 sata što dovodi do zaključka da su ovi koji su uspešniji od njega talentovaniji.

“Ma kako bre!? Pogledaj koliko Ferer ima lepši forhend od Nadala, sigurno je talentovaniji!”

To je opet problem sportske nepismenosti, gde se talenat stavlja u mnogo grube okvire i misli se da je to samo sposobnost učenja tehnike. Visina je talenat, brzina je talenat, eksplozivnost je talen, oči Bred Pita su TALENAT.

Dakle sve ono sa čime se rodimo i treningom ne možemo mnogo da promenimo spada u talenat, to je manji deo mišićnih i mentalnih sposobnosti, ali dovoljan da vrhunskom nivou napravi razliku između 18 Grend slemova i jednog finala Roland Garosa.

federer-nadal-fun

A oni mislili da mnogo treniramo! Ha ha

Tenis je mnogo kompleksan sport, po mnogim parametrima najkomplikovaniji na svetu i jako je teško tj. nemoguće reći da je jedna stvar najbitnija. Mnogo stvari je bitno za uspeh među kojima i SPORTSKA SREĆA, pisaću o svim ovim parametrima  u nekom od narednih tekstova, za sada je bitno da znate samo da ih ima oko 13 i da, dok se bez nekih može da bi se igralo uspešno i pristojno živelo od tenisa, za najveće rezultate, kakve imaju Federer, Nadal i Đoković, moraju da budu ispunjeni svi uslovi i talenat je apsolutno jedini koji ih drastično razdvaja od igrača kao David Feder.

Dok će ostale faktore svi imati, jer su velikom merom vezani za uslove treniranja, talenat je nešto na šta niko ne može da utiče.

Da li ovo znači da ništa nije u rukama trenera i da, ukoliko se pokaže da je neko prosečno talentovan treba da pređe na drugi sport?

Naravno da ne.

Prvo talenat o kome ja pričam nije lako merljiv na početku karijere i drugo ne bi trebalo da se zadovoljavamo samo prvim mestom na svetu.

Tenis je prelep sport u kome se može uživati na više načina, ne samo na profesionalnom nivou. Možete da budete trener, sparing partner, igrate ekipna takmičenja za platu, ovo poslednje je sve popularnije u svetu. Možete da odete na koledž preko tenisa ili pišete blog jednog dana 🙂

slavija

Osmeh je cilj!

Sve u svemu nije sve tako crno kako možda izgleda na prvi pogled posle čitanja uvodnog dela teksta.

Zašto sve ovo pišem?

Napisao sam da je za vrhunske rezultate talenat taj koji pravi razliku, ali sam takođe napisao da je rad bitniji u početku. Da se preciznije izrazim veći deo karijere se oslanjamo na rad, jer mora da prođe mnogo vremena dok dostignemo formu gde će nas talenat izdići iznad konkurencije. Što znači da kao treneri NIKAKO ne treba da pričamo deci da su talentovana, već da hvalimo njihov trud i disciplinu.

Hajde sada da ponovo uzmemo komšiju Jovana za primer da bi sve ovo bilo jasnije.

U ovom primeru Jovan ima 7 godina i mnogo je talentovan, jako brzo usvaja tehniku i posle samo godinu dana treniranja kreće da osvaja turnire. Svi ga hvale kako je mnogo talentovan i kako brzo uči nove stvari, ono što niko ne može da predvidi je šta će se desiti kada stvari koje treba da se nauče postanu teže i kada treba provesti više vremena na terenu za jedan element nego pre.

Kada nekoga hvalite da je talentovan vi zapravo njemu govorite da on za to nešto ne mora radi, da mu sve pada sa neba, ako to hvaljenje još prati i zaista lako učenje novih stvari, dete-Jovan počne da razmišlja kako ne mora mnogo da trenira da bi dobro igrao. Onda dođe momenat kada treba da se radi na kondiciji, taktici, ritualima između poena i ostalim finesama koje jednostavno mogu da se nauče samo velikim radom i tu dolazi do problema. Jovan postaje nervozan, navikao je da sve brzo uči, da stalno menja vežbe na treningu, od malena mu se priča kako nema ničega što ne može lako da savlada i dolazi do frustriranja. Sada odjednom treba sat vremena da vežba samo jedan udarac ili jednu taktičku šemu i dolazi do nerviranja, pada forme, pada rezultata i sveopšteg razočarenja u sport, klub, trenera i sebe.

Kako se sve ovo može sprečiti?

Hajde da sada ponovo uzmemo Jovana, ali umesto što ćemo mu pričati kako je talentovan i “Bogom dan” hajde da ga pohvalimo svaki put kada istrči na loptu koju je nemoguće stići i kada sluša trenera, hajde da ga pohvalimo svaki put kada se trudi, biva pozitivan na terenu i disciplinovan.

Šta će se sada desiti?

Napredak će biti isti, a samim ti i rezultati. Ono što se sada promenilo je Jovanova precepcija o suštini treniranja, on sada misli da je trud najbitniji i spreman je da radi mnogo na prevazilaženju prepreka, šta više pozdraviće svaku prepreku na treningu, jer zna da nakon njenog savladavanja sledi nagrada, neće imati problema sa svim onim dugim i dosadnim treninzima kroz koje jednostavno svako mora da prođe, jer je ovo mnogo težak sport.

Ali je talenat i dalje tu i jednoga dana će pomoći da Joca ima vrhunske rezultate.

Deluje kao sitnica, zar ne? Ne menjamo ništa drastično, samo pažljivije biramo reči i to biranje pravi razliku između nekoga ko će prestati sa tenisom na prvu prepreku i nekoga ko će i u 30 godina igrati vrhunski i sa osmehom na licu.

Na svima nama koji radimo sa decom je velika odgovornost, sve što kažemo može imati OGROMNE posledice, zato pažljivo sa savetima i pohvalama, jer dugoročno sve ostavlja trag.


Sviđa Vam se blog? Našli ste nešto Vam može koristiti ili znate nekoga kome će biti od koristi?

Podržite moj blog tako što ćete ga podeliti na što više platformi i omogućiti i drugima da pročitaju nešto korisno o tenisu.

  • Dylan Dog

    Još jedan dobar tekst koji tretira neke od suštinskih elemenata tenisa kao sporta, sa osvrtom na trenersku profesiju. Iskrene pohvale autoru.

    Interesantno je kvalitetno obraditi pojam termina “sportska sreća”, koju sam u svojim komentarima na portalu b92.net/sport/tenis gotovo po pravilu uz dobro zdravlje uvek želeo Novaku i ostalim našim vedetama belog sporta.

    Zašto je ona važna? Sportska sreća je sticaj određenih okolnosti koji u datom trenutku menja momentum sa jednog igrača na drugog: milimetar pri čelendžu, nec lopta u toku dugog relija, čudan promašaj zicera od strane protivnika, smeč viner u aut ili u mrežu umesto u teren, as ili viner servis protiv brejk lopte itd.
    Sportska sreća na vrhunskom nivou često zna da bude presudna. Da li i ona spada u talenat?
    Da, možda, ne?
    Potrebno je znati da sportska sreća kao okolnost dobrano zavisi od same individue na koju se odnosi i koja je percipira kao takvu. Neko bi rekao da se ona priziva pozitivnim stavom, ali to je samo delimično tačno.
    O ovome bi trebalo napisati dobar tekst, koji mora imati jak filozofski aspekt jer je sreća u osnovi filozofska kategorija: sreća kao sticaj okolnosti, sreća kao stanje vezano za odnos prema sebi i okolini…

    Dakle, evo zanimljive teme za neki budući blog.

    Podrška autoru bloga da istraje u daljem pisanju i srdačan pozdrav.

    Uzdravlje!

    • Hvala na još jednom iscrpnom odgovoru, sportsku sreću ću sigurno pokriti u nekom od narednih tekstova. Pozdrav

x

Check Also

Vraćanje u zonu rutinom! Kako da preokrenete meč u svoju korist

Tekst o značaju rutine između poena i na promeni strana i kako je usavršiti.