Home > BLOG > Zašto vam deca ne napreduju?! Da li ste loš trener?

Zašto vam deca ne napreduju?! Da li ste loš trener?

 

Naravno da ne!

Postoje dobri i malo bolji treneri. Ali da bismo uopšte pričali ko je kakav moramo da razlikujemo TRENERE od “trenera”!

Treneri se bave stručnim i vaspitnim radom. “Treneri” se bave uzimanjem para i laganjem.

Treneri dele svoje iskustvo sa kolegama, edukuju i decu i roditelje, a “treneri” sve rade iza zatvorenih vrata i služe se izrazima tipa: “Komplikovano je to, nemoj da se zamaraš da shvatis!” ili “Objasniću ti zašto je to tako za …. novca!” i moja omiljena: “Zato što ja tako kažem!”

Ako ste se pronašli među trenerima već znate da učenju nikad kraja i neki deo ovog teksta će vam sigurno koristiti.

Ako ste ipak “treneri” onda se niste nigde pronašli, jer vi ste nepogrešivi i prezauzeti pisanjem nebuloza na B92 komentarima i ne čitate ovakve tekstove, jer kako se bilo ko usuđuje da vama kaže nešto!?

Dakle svi TRENERI su dobri, neki imaju više, neki manje uspeha, neki odlično ubacuju novine u trenerski posao, neki odlično prate trendove. Svaki trener ima svoj neki stil, treniranja, igranja, nastupa pred decom i roditeljima i tu nema greške. Svi rade u cilju razvoja sporta.

Kada se poklopi da stil trenera odgovara tipu deteta tu dolazi do velikog napretka. Najbolji treneri umeju da prilagode stil treniranja igraču i njegove potencijale razviju do maksimuma.

Znači trener ste, radite sve kako bi trebalo, ali iz nekog razloga ne ispunjavate svoja i tuđa očekivanja. Uvek vam fali samo još par treninga, mečeva i turnira do tog velikog rezultata za koji znate da je vaš igrač sposoban.

Poznato?

Svi smo bili i bićemo u ovim situacijama, nema pravila kako bi trebalo da se radi, ali postoji neka suština koja može da vam služi kao grubi nacrt kada ne znate šta dalje. Nego dosta uvoda idemo na konkretne stvari.

Nemate plan.

Na svakom treningu radite sve po malo, igraču je zabavno, lepo je za gledanje, ali napretka nema. Zašto? Pa zato što NEMATE PLAN!

Uvek sebi treba da postavite sledeća pitanja: Gde želim da mi igrač bude za 6 meseci ili godinu dana i kako vežba koju upravo radimo tome doprinosi?

Skoro sve može da se reši prostim pitanjem: Šta je cilj? Zabava na treningu? Super, ali onda ova tema možda i nije za vas, jer svako može da osmisli lep i zanimljiv trening, nažalost ne može se uvek napredovati na taj način. Šta je cilj? Da trening bude naporan? Već smo pričali o tome da više nije uvek i bolje! Šta je cilj? Pišite ovo uvek i svuda, pitajte sebe 1000 puta na dan, to treba da vam bude način razmišljanja-treniranje sa nekim ciljem, planom. Ovo ćete najbolje uraditi tako što ćete prvo videti sa detetom koje su ambicije. Ako želi samo da nauči tenis, za to vam moja pomoć nije potrebna, imam potpuno poverenje da to radite savršeno.

Ako ipak želi da napreduje u takmičarskom tenisu tu morate razmišljati pragmatično i trenirati najpre one stvari koje će najbrže doneti rezultate. Sve ono što može da bude za 10 godina nas ne interesuje ako nam na 20 turnira dete uzme 2 gema, zar zaista mislite da će za 10 godina igrati tenis?

Dajete pogrešne savete u pogrešnom trenutku.

Već smo pisali o savetima, ali ih treba pomenuti i u ovoj temi.

Ne radite dovoljno na kondiciji.

Još od Ivana Lendla kondicija u tenisu nije nešto što se radi tek da bi se reklo da se radi niti je nešto što se smatra dopunskim delom treninga. To je jednako bitan deo forme, ponekad i bitniji, od tehnike ili taktike, jer džaba najbolji forhend na svetu ako nikad ne stignemo do lopte. Ako od samog početka kod igrača stvorite naviku da je kondicioni trening sastavni deo treniranja, a ne nekakava tamo dopuna koja se radi kad nam je dosadno, imaćete mnogo manje problema kada odrastu i sve postane napornije.

Ne posvećujete dovoljno pažnje zagrevanju i istezanju.

Da li ovo zvuči poznato?

Trening u 9 ujutru dete dolazi sanjivo u 8:55 istrči 2 kruga, malo ispipa ruke i noge, pipne zemlju dva puta i HOP reket u ruke!? Jasno je da roditelji rade, nemaju vremena da dovezu dete mnogo ranije, a nisu svi klubovi blizu pa se može pešaka do njih. Takođe razumem da izgleda bezveze kada od 60 minuta treninga dete radi zagrevanje 30, a tenis 30. Tenis je skup za treniranje i mi svi hoćemo da odradimo maksimalno za vreme koje nam je plaćeno. Ali ja vas pitam jednu prostu stvar, da li je cilj da dete radi mnogo na treningu ili da mnogo napreduje?

Ako se zagrevanje odradi pravilo za tih 30 minuta tenisa će se mnogo više napredovati nego da 55 minuta trenira nezagrejano. Ako već nemate uslova da vam deca dođu ranije i ostanu posle treninga objasnite roditeljima da je bolje trenirati manje, a zagrejan, nego suprotno.

Deca vam ne idu na druge sportove.

Svako će vam reći značaj dopunskih sportova, to koristi i za tenis, a i za život. Pričali smo već da cilj treba da nam bude da dete iz cele te priče izađe fizički i mentalno zdravo. Najnovija GPTCA iztraživanja pokazuju da je do 6. ili 7. godine preporučljivo da deca primarno treniraju bazične sportove – atletiku, gimnastiku i plivanje. Time osiguravamo pravilan razvoj tela i navikavamo mozak da uči nove pokrete. Zatim bi do perioda od nekih 12 ili 13 godina trebalo da se trenira fudbal ili košarka ili oba ako se ima vremena. Fudbal je jako bitan za kretanje, motorički i po mišićnom svojstu nogu koje se trenira (eksplozivna snaga) je isti kao tenis. Košarka je dobra zbog koordinacije ruku i oka, takođe je jedina potpuno simetrična sportska igra čime nećemo zapostaviti nijednu hemisferu tela. Tu je takođe i brzinska snaga gornjeg dela tela koja je bitna za tenis. Naravno kolektivni sportovi su bitni za samopouzdanje zbog socijalnog faktora.

Sve ovo će doprineti da se lako savlađuju napori u tenisu, nije dobro od 4. ili 5. godine trenirati SAMO tenis, neka istraživanja pokazuju da uopšte ne treba tenis da nam bude prvi sport na koji se upisujemo niti da treba da krenemo sa treniranjem istog pre 8. godine.

Ne razvijate dovoljno snage vaših igrača.

Jeste lepo kada za nekoga kažemo da je kompletan teniser u tehničkom smislu, ali se svakako može igrati odličan tenis bez toga. Realno retko ko je skroz kompletan, svakome nešto fali. Razlika između tenisa danas i pre 20 godina je što sada svi sve rade dobro, svi su svuda solidni i nemaju toliko mnogo rupa u igri, ali nisu im svi udarci na istom nivou.

Ni ne treba da budu.

Ako dete ima odličan forhend razvijajte ga do maksimuma i bazirajte mu celu taktiku na tome. Ako odlično servira učite ga 1-2 kombinacije. Ako voli voleje puštajte ga da ide napred. Da su svi treneri i igrači slepo pratili pravila tenis ne bi ovoliko napredovao i stalno se menjao. Ko zna kakav će standard biti za par godina i decenija.

Jedno je sigurno-igrač ne sme da luta.

Ako sve radi prosečno on zapravo ništa i ne radi. Dovoljno je ovo težak sport da bismo mi dodatno zbunjivali decu postavljajući ih u neke okvire. Ovo je individualni sport i razvijajte tu individualnost. Samopouzdanje je najbitnije, ako se dete oseća prijatno na terenu imaće samopouzdanja i koncentracije da nađe rešenja koja njemu najviše odgovaraju i razviće neki svoj stil. Pitajte dete na koji način igra tenis! Ako slegne ramenima-u problemu ste! Upoznajte svog igrača i rastite zajedno, kako on napreduje tako ćete dobijati nove ideje za treniranje i dalji napredak.

296603

Nije poštovao pravila i stvorio NADALA!

Branite sparinge sa decom koja ne treniraju kod vas.

Ovde već zalazimo u kategoriju “trenera” ali ovo se mora pomenuti. Takmičenja su lepa stvar, retko ko ne voli malo zdrave konkurencije, to nas tera da više napredujemo. Pisao sam da je u tenisu skupo nalaženje konkurencije, da je potrebno stalno menjati protivnike, vi ako to uskratite igraču osuđujete ga da trpi poraze zbog nedostatka iskustva!

2010. godine je bilo oko 5500 registrovanih takmičara u Srbiji. 2015.-2700 registrovanih (grubi podaci)

U periodu dominacije naših tenisera i teniserki, osvojenog Dejvis kupa, finala Fed kupa, brojnih Grend slemova i oborenih rekorda broj registrovanih takmičara se prepolovio!

Ekonomska kriza je jednostavno učinila svoje! Turniri imaju sve manje prijavljenih igrača, neretko se desi da po 3 meseca igrač igra samo sa par iste dece, novog protivnika nigde. I vi na svu tu muku još i branite igranje van turnira? Pa kako da nam deca napreduju i vole tenis kada igraju jedan meč na svakih 15 dana?

Pisaću i o stanju Srpskog tenisa nekom drugom prilikom. Sada mogu samo da kažem da su prijateljski susreti klubova i ekipna takmičenja jedina stvar koja može da nas malo trgne i da deci da motiva da nastave sa treniranjem.

Ne posvećujete dovoljno pažnje ishrani.

Ovo je opet sastavni deo treniranja, kao istezanje, kao kondicija. Ne može dete da jede krem na hleb 20 minuta pre treninga, da se napije mleka i da dođe i radi. 2 do 4 sata pred trening bi bilo idealno da se jede, to znači da rani trening treba da se izbegava, o tome šta tačno treba da se jede pisaću nekom drugom prilikom. Sada ću samo reći NIKAKO prosti šećeri. Dignu naglo nivo šećera u krvi pa ga insulin obori ispod vrednosti na kojoj je bio pre unosa i stvara se kontra efekat.

spaghetti-bolognaise

Odlično pre velikih napora!

Naravno da ima još mnogo toga, ipak je ovo čitava nauka i svi ozbiljni takmičari imaju po nekoliko trenera, jer jedan čovek prosto ne može sve da prati sam. Ovo je jedan grub nacrt onoga što je među bitnijim stvarima, ako vam je cilj napredak igrača u takmičarskom tenisu ne može se trenirati od treninga do treninga sa ciljem da nam što brže prođe vreme. Sve ima posledice i svaka odluka koju donesemo i sprovedemo mora da bude dobro isplanirana ili nam deca odoše na druge sportove ili ne daj Bože kod “trenera”


Mnogo vas mi se javilo putem mejla za savete, drago mi je da ima ljudi koji žele da čuju više o tenisu iz mog ugla. Možda organizujem neko predavanje putem društvenih mreža, ako ima zainteresovanih javite se!

Podelite ovo da što više ljudi čuje za blog!

FB stranica

 
x

Check Also

Vraćanje u zonu rutinom! Kako da preokrenete meč u svoju korist

Tekst o značaju rutine između poena i na promeni strana i kako je usavršiti.